Šta je erektilna disfunkcija (ED)?
Erektilna disfunkcija, nekada nazvana i impotencija, definiše se kao stalna ili ponovljena nemogu?nost postizanja i/ili održavanja erekcije neophodne za zadovoljavaju?u seksualnu aktivnost. Mnogi muškarci povremeno ili privremeno imaju poteško?a s erekcijom, ali to ne zna?i da imaju erektilnu disfunkciju. Da bi se poteško?a proglasila erektilnom disfunkcijom, mora se doga?ati redovno. Ne mora se doga?ati svaki put kada muškarac želi seksualni odnos, ali mora se ponavljati u toku vremena.

Jesu li impotencija i erektilna disfunkcija jedno te isto?
Mnogi smatraju da ta dva izraza ozna?avaju isto, ali erektilna disfunkcija je precizniji izraz. Impotencija obuhvata i erektilnu disfunkciju, ali može ozna?avati i druge stvari, poput straha od neuspeha, stresa, depresije i nedostatka samopouzdanja.

Koliko je erektilna disfunkcija ?esta?
Od erektilne disfunkcije pati više od 152 miliona muškaraca širom sveta. Nažalost, pomo? potraži manje od 10 %

Kako ?u znati da li imam erektilnu disfunkciju?
Da bi mogao dijagnostikovati i evaluirati ED, lekar mora uzeti anamnezu i obaviti kompletan fizi?ki pregled. Prvo, važno je da se ustanovi imate li ED ili neki drugi oblik seksualne disfunkcije. Upamtite, erektilna disfunkcija zna?i imati stalne poteško?e s postizanjem i/ili održavanjem erekcije neophodne za obavljanje seksualnog odnosa.

Pitanja o uzrocima

Je li erektilna disfunkcija normalan i sastavni deo starenja?
Kako postaju stariji, muškarci ?esto prime?uju da im je potrebno duže vreme za postizanje erekcije, da erekcija nije tako ?vrsta kao što je bila ranije ili da im treba duže vremena za postizanje orgazma. Te normalne promene, povezane sa starenjem, ne treba brkati s erektilnom disfunkcijom. Erektilna disfunkcija nije neizbežan i sastavni deo starenja.
I ako se javi, uglavnom se može le?iti.

Može li se erektilna disfunkcija le?iti?
Erektilna disfunkcija se u ve?ini slu?ajeva ne može izle?iti; može se delotvorno le?iti. Zapravo, danas postoje nove mogu?nosti koje mogu pomo?i muškarcima da uspešno reaguju na seksualnu stimulaciju i poboljšaju svoju erekciju.

Šta uzrokuje erektilnu disfunkciju?
ED može prouzrokovati bilo koji poreme?aj koji uti?e na fiziološke procese koji vode ka erekciji – bilo koji poreme?aj koji uti?e na doticanje krvi u penis tokom seksualne stimulacije. Me?u zdravstvena stanja ?esto povezana s ED ubrajaju se bolest srca, visoki krvni pritisak i dijabetes.

?uo sam da erektilnu disfunkciju mogu izazvati i neki lekovi – da li je to ta?no?
Neki lekovi, koje uzimate zbog drugih zdravstvenih tegoba, mogu izazvati erektilnu disfunkciju kao nuspojavu. U njih se ubrajaju neki lekovi za sniženje povišenog krvnog pritiska i lekovi koji se uzimaju za le?enje bolesti srca, alergija, depresije, poreme?aj uzimanja hrane i ulkusima.

Važno je da se pridržavate saveta svog lekara ili drugog zdravstvenog radnika i lekove uzimate prema uputstvu. Sa svojim lekarom porazgovarajte o lekovima koje uzimate.

Postoje li i drugi faktori rizika?
Neke „životne navike“ mogu uticati na erekciju. U njih se ubrajaju pušenje, preterana konzumacija alkohola i prekomerna telesna težina. Bilo bi dobro zbog Vašeg sveukupnog zdravlja da pokušate da prestanete sa pušenjem, da alkohol pijete umereno i da postignete i održavate primerenu telesnu težinu.

Šta mogu u?initi da spre?im pojavu erektilne disfunkcije?
Budu?i da je pojava erektilne disfunkcije povezana s odre?enim faktorima, kao što su pušenje, prekomerna telesna težina i preterana konzumacija alkohola, mogu?nost pojave erektilne disfunkcije možete smanjiti vode?i ra?una o svome zdravlju i promenom na?ina života. Budu?i da i neki lekovi mogu pove?ati rizik od erektilne disfunkcije, svog lekara obavestite o svakom leku ili lekovitom sredstvu koji uzimate.

Na vrh

Pitanja o le?enju erektilne disfunkcije

Koja su sredstva za le?enje erektilne disfunkcije?
Me?u danas dostupne lekove za le?enje erektilne disfunkcije ubrajaju se:

- PDE-5 inhibitori,
- ostali lekovi za peroralnu upotrebu,
- lekovi u injekcijama,
- tablete za umetanje u mokra?nu cev,
- vakuumska pomagala,
- hirurški implantati,
- biljni i ostali preparati
Pre nego što razmotrite upotrebu bilo kog sredstva za le?enje erektilne disfunkcije ili ga po?nete koristiti, posavetujte se sa lekarom.

Koliko su ta sredstva efikasna?
Sredstva za le?enje erektilne disfunkcije kod razli?itih ljudi deluju razli?ito. Vi i Vaš lekar odlu?i?ete koji je na?in le?enja za Vas najbolji. Da biste postigli najbolji rezultat, važno je da sredstvo koristite ili lek uzimate pravilno i u skladu sa uputstvima lekara. Proizvodi za le?enje erektilne disfunkcije, koji se dobijaju na recept, kod mnogih muškaraca mogu dobro delovati, ali nisu za svakoga.

Kako ?u znati koji je na?in le?enja za mene najbolji?
Najpre sa svojim lekarom porazgovarajte o svim mogu?nostima le?enja, a onda zajedno odlu?ite koja je od njih za Vas najbolja. Razgovarajte sa svojim partnerom. Dajte novom na?inu le?enja priliku da se pokaže. Nekada, naj?eš?e ako je od poslednjeg seksualnog odnosa prošlo mnogo vremena, le?enje ne mora odmah delovati na najbolji na?in. Ako jedan na?in le?enja ne bude delovao onako kako ste želeli, možda ?e drugi biti bolji, i zato nemojte odustati.

Na vrh

Pitanja o dobijanju pomo?i

Gde da potražim pomo??
Možda ?e Vam biti neugodno da tražite lek za le?enje erektilne disfunkcije. Uvek po?nite razgovorom sa svojim lekarom, kako biste odabrali za Vas najprimereniji na?in le?enja.

Kako se postavlja dijagnoza?
Lekar ?e Vam postaviti brojna pitanja o Vašim simptomima, opštem zdravstvenom stanju i na?inu života. Uopšteno, obavi?ete fizi?ki pregled i odre?ene laboratorijske analize.

Šta ?e me lekar pitati?
Pita?e Vas o lekovima koje uzimate i o na?inu života kojim živite. Neka od tih pitanja mogu biti uznemiruju?a ili neugodna, ali veoma su važna. Pita?e Vas koliko dugo imate poteško?e sa erekcijom i jesu li one po?ele iznenada ili postupno; doga?aju li se stalno ili samo s vremena na vreme. Pitanja mogu biti i neugodnija, jer ?e Vas lekar pitati imate li poteško?a samo sa svojom partnerkom ili imate više partnera, i ima li razlike u postizanju i održavanju erekcije kada ste s drugom partnerkom. Pita?e Vas i o na?inu stimulacije, o stupnju erekcije i o tome koliko dugo ona traje.

Lekar ?e uzeti anamnezu, tj. podatke o eventualnim hirurškim zahvatima koje ste imali, lekovima koje uzimate i na?inu života kojim živite.

Šta ?e lekar tražiti pri pregledu?
Tokom fizi?kog pregleda lekar ?e tražiti fizi?ke znakove bolesti u osnovi, npr. dijabetesa, visokog krvnog pritiska i bolesti srca. Fizi?ki se pregled može razlikovati i uklju?iti i pregled penisa.

Ho?u li obaviti i laboratorijske analize?
Lekar ?e možda želeti da se odredi nivo testosterona. Nivo testosterona mogao bi biti klju?ni pokazatelj za razumevanje problema i lekar ?e oceniti da li Vama treba supstitucija testosterona. Ako imate erektilnu disfunkciju i niski nivo testosterona, uzimanje dodatnog testosterona moglo bi pomo?i da bolje reagujete na le?enje erektilne disfunkcije.

STERILITET I NARONA MEDICINA www.herbal-elixir.net

Porodica na okupu

Piše: B.L. Danas su još bebe koje puze, sutra ve? voze skutere i automobile, a onda, iznenada postaju zrele osobe. Doba de?jeg odrastanja brzo pro?e, pa mnogi roditelji nespremni do?ekaju tu veliku promenu koja se dešava unutar porodice. Kao što pti?i izle?u iz gnezda kada nau?e da lete, tako i deca teže da se osamostale kada dovoljno sazreju za to. Od na?ina koliko brzo mogu da se prilagode promenama, zavisi i budu?i odnos roditelja i dece. – Normalno je da deca, kada stasaju za to, odlaze od ku?e – objašnjava Ljiljana Filipovi?, psiholog, porodi?ni psihoterapeut. – U zapadnoevropskim društvima deca odlaze od ku?e veoma rano, najkasnije sa napunjenih 18 godina, ali i ranije, zbog daljeg školovanja. To se kod nas dešava sa decom iz seoskih sredina koja se odvajaju od roditelja u 15 – oj godini, kada krenu u srednju školu. Istraživanja su pokazala da su deca koja se rano osamostaljuju daleko uspešnija u pogledu svakodnevne organizacije života, i uopšteno brže sazrevaju, i emocionalno i socijalno. Deca koja odrastaju u gradu ostaju sa roditeljima naj?eš?e dok ne završe fakultet, do 24-25 godine. Ve?ina se ni tada ne osamostaljuje, naj?eš?e zbog loše ekonomske situacije. Sa druge strane ima i onih koji mogu da se odvoje, ali to ne ?ine iz nekog hira ili trenda i to, upozoravaju stru?njaci, nije dobro za decu. – Istovremeno sa procesom sazrevanja u adolescenciji, kada tinejdžeri traže sebe i modele za identifikaciju, te?e i proces odvajanja i osamostaljivanja od roditelja, oslanjanja na sebe. Ovo psihološko odvajanje trebalo bi da se završi zajedno sa periodom adolescencije, oko 24. godine, ali ova granica je individualna i razlikuje se od deteta do deteta. Nažalost, ima roditelja koji taj proces ne podržavaju, posesivni su i prezašti?uju decu, koja i kada odrastu ostaju potpuno nesamostalna i zavisna od roditelja. Svakako da osamostaljivanje dece i njihov odlazak od ku?e donosi veliki preokret u životima roditelja. Nisu retki oni koji tada dožive takozvani sindrom praznog gnezda. – Ako je porodica stabilna i funkcionalna, a roditelji nisu fokusirani isklju?ivo na ulogu majke i oca, ve? neguju partnerski odnos i inetresovanja paralelno sa roditeljstvom, ne doživljavaju tako veliki šok kada deca odu, jer nastvaljaju da funkcionišu dobro kao partneri. Ali, ukoliko su bili zajedno samo zbog roditeljstva, a partnerski odnos nije uopšte funkcionisao ili je bio konfliktan, kada deca odu, oni ostaju upu?eni jedno na drugo i nastaje neprijatna, traumati?na situacija. Njihov život bez dece postaje prazan, bez sadržaja, oni ne znaju o ?emu da pri?aju, ose?aju se loše. Naj?eš?e tada tr?e za decom, pokušavaju da ih vrate nazad u porodicu, da ih guše. To su oni roditelji koji zovu nekoliko puta na dan, nabacuju deci ose?aj krivice ako im se nisu javili i to može tako da traje dok su živi roditelji. Takav odnos kasnije negativno uti?e na brakove te dece, koja iako su ve? odrasla, ostaju u ulozi deteta do kraja života. Ne umeju da se iš?upaju, neki ?ak ne umeju da kažu ne roditeljima, da postave granice. – Tada treba da se obrnu uloge, da deca roditeljima postave granice. Moraju jasno i glasno da kažu šta im je prioritet u životu, njihova porodica, posao, ili neki drugi zacrtani ciljevi, i da roditelji više nisu na prvom mestu i da moraju da sa?ekaju. Problem je što neki ne umeju da postave takve granice i onda “pucaju”. Da bi se predupredio sindrom praznog gnezda roditelji moraju da na?u sebi smisao života kada deca odu. To zna?i da bi trebalo da se vrate interesovanjima koja su zaboravili i zanemarili, da se podsete šta ih je to u mladosti interesovalo, pre nego što su postali roditelji. Tako?e bi trebalo da ponovo izgrade socijalnu mrežu, nezavisnu od roditeljstva, da se uklju?e na sportske aktivnosti, kurseve, odlaze na kratka putovanja, organizuju vikende. Ako supružnici više nemaju zajedni?ka interesovanja, onda svako za sebe treba da se potrudi da nastavi život dalje, da prona?e izvor zadovoljstva i tada ne?e pritiskati decu. – To uopšte nije jednostavno da se uradi, jer se takvi roditelji ne ose?aju do kraja zadovoljni ukoliko ne uklju?uju decu ?esto u život. Svi ponu?eni sadržaji nisu dovoljni. Kada dobiju savet da se okrenu sebi, ne prihvataju ga, ne?e da se potrude jer žele da drže decu u ropstvu i dalje. Ako žele da to zaustave na vreme deca moraju da budu odlu?na i da roditeljima bez odlaganja postave granice. Jasno i do kraja moraju da definišu sve što može da bude sporno u daljim odnosima, od vi?anja unu?i?a, uplitanja u njihovo vaspitanje, do mešanja u brak i odluke. Na primer: “Možemo da ?ujemo savet, ali je na nama da odlu?imo šta ?emo od toga da prihvatimo, a šta ne. Mi ?emo da napravimo kona?an izbor”. Savet: Deca koja imaju bra?ne drugove treba nasamo da raygovaraju sa svojim roditeljima. U suprotnom, roditelji mogu da misle da ga je supružnik nagovorio na to, što ?e samo da dolije ulje na vatru nesporazuma. Robovi unu?i?a – U zapadnim civilizacijama dede i babe nemaju tako zahtevnu ulogu, kao što je imaju kod nas – kaže Ljiljana Filipovi?, psiholog. – Oni su ovde nekada robovi unu?i?a, podrazumeva se da imaju obavezu oko njih i samim tim mogu da se mešaju u porodi?ne odnose sina ili ?erke. U drugim zemljama oni vode svoj život, putuju, a deci prepuštaju da se brinu o deci. Oni nisu obavezni da odgajaju unuke, ve? povremeno odlaze u goste jedni kod drugih, poigraju se i onda ponovo svako nastavlja svojim putem. Iako izgleda otu?eniji, takav odnos je zdraviji.

BILJE I ZDRAVLJE

NOVO RAZGOVORNIK O STERILITETU NA TWITTERU www.twitter.com/nevenzdravlje

Foto Thinkstock

Sterilitet u našoj zemlji poga?a oko 15 odsto parova, a gotovo svaki šesti ili sedmi prolazi kroz dugotrajan proces ispitivanja i otkrivanja uzroka i le?enja neplodnosti. Jedna od inicijalnih metoda koja pomaže lekarima da otkriju gde je prepreka jeste HSG (histerosalpingografija). Re? je o minimalnoinvazivnom snimanju šupljine unutrašnjih genitalnih organa žene, materice i jajovoda, uz pomo? kontrasta.
- Ovom metodom se ispituje kanal grli?a materice, oblik i veli?ina šupljine materice, prohodnost jajovoda, kao i odnos jajovoda i materice sa okolnim organima – objašnjava prof.dr Mladenko Vasiljevi?, ginekolog-akušer, na?elnik Odeljenja steriliteta GAK Narodni front. – Iako se u klini?koj praksi koristi više od 100 godina, HSG je i danas jedna od zna?ajnijih metoda za utvr?ivanje bra?ne neplodnosti. Godišnje se samo u našoj klinici uradi oko 600 ovih procedura.

Indikacije
Snimanje materice i jajovoda obavezno se radi ženama koje imaju problem sa za?e?em, a ranije su imale neki operativni zahvat u maloj karlici ili zapaljenje na unutrašnjim genitalnim organima, postoji sumnja na endometriozu ili uro?ene malformacije materice. Lekari ?e se osloniti na “mo?no oko” HSG-a i ukoliko je nalaz spermograma uredan, žena ima redovne ovulacije, a o?ekivane trudno?e ipak nema.
- Ova metoda je precizna u oko 70 do 80 odsto slu?ajeva. Me?utim, treba imati vidu da nekada dobijamo i lažno pozitivne i lažno negativne nalaze.

Priprema
Osim anamneze, opšteg i ginekološkog pregleda, pacijentkinje rade i laboratorijske analize, bris grli?a materice i vagine na bakterije i bris grli?a materice na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu. Uz sve to za prijem u bolnicu su potrebni još i nalazi: kolposkopije i Papanikolau brisa, ultrazvuka, interniste, spermogram i spormokultura partnera i uput za stacionarno le?enje.
- Dan pre zakazane intervencije pacijentkinja može da pojede lagani doru?ak, za ru?ak supu i posle toga da popije neko sredstvo za pro?iš?avanje creva. Do 22 ?asa može da uzima samo te?nost, a nakon toga do intervencije ne sme ništa više ni da jede ni da pije. Na kliniku se prima na dan intrevencije, a ve? sutradan odlazi ku?i.

Snimanje
Intervencija se radi nakon menstruacije, a pre ovulacije, najbolje izme?u 8 i 10 dana od po?etka ciklusa. Snimanje traje 10-ak minuta, a pacijentkinje dobijaju intravensku kratkotrajnu anesteziju.
- Ako se nakon HSG-a posumnja na neprohodnost jajovoda, ovaj nalaz mora da se proveri laparoskopijom. Ukoliko pak postoji sumnja na patološke promene u šupljini materice, nalaz treba da se proveri histeroskopijom. I jedna i druga metoda omogu?avaju nam da istovremeno postavimo dijagnozu i uradimo operativni zahvat.

NOVINA
Osim HSG-a danas se za ispitivanje prohodnosti jajovoda radi i histerosalpingo kontrastna sonografija (Hy-Co-Sy). Ova metoda se izvodi pomo?u vaginalnog ultrazvuka. Manje je bolna od HSG-a, radi se bez anestezije, pacijentkinja se ne zra?i. Jedini “nedostatak” je što je metoda skuplja od HSG-a.

B.L. BILJE I ZDRAVLJE

NOVO ZDRAVLJE NA TWITTERU www.twitter.com/nevenzdravlje